Nomen est omen – ime je znak, ovom izrekom rimski pesnik Plaut istakao moć ličnog imena. U njemu se krije odraz naše sudbine.
Jedan od prvih ozbiljnih zadataka roditelja jeste davanje imena detetu, i to može da ima dalekosežne posledice. Kada biraju ime za dete, roditelji izražavaju stav prema sopstvenom imenu, kao da ga sami biraju.
Uz ime se vezuje značenje i osobine, kvaliteti ličnosti.
Lična imena takođe imaju svoju istorijsku ili versku pozadinu, nacionalni identitet i često veoma duboke porodične korene. Dakle, sa našim imenom su povezane heroine i junaci, sveti ljudi, ali ima i cveća, voća, reka i životinja.
Od prvog dana upijamo svoje ime i ono polako postaje naše. Nekad se sa njim odlično snalazimo, a nekada nas nekako bode i tišti, ne možemo da ga doživimo u potpunosti kao svog, pa ga menjamo skraćenicama, umanjenicama i nadimcima, trudimo se da njegov prvobitni oblik što bolje prilagodimo sebi.
U društvenim kontekstima, ime oblikuje identitet, čini nas jedinstvenim, ono je kao ukrasni papir u koji je umotano naše biće. Pored svetskog imena, dobijamo i hrišćansko ime, a u nekim drugim predanjima, kada stupamo na put duhovnosti, sami biramo svoje duhovno ime.
A umetnici će rado izabrati posebno ime za koje smatraju da bolje odražava njihov rad od ličnog. Imena se menjaju sa vremenom, dolaze u modu i nestaju.
Istraživanja su pokazala da u mlađem uzrastu neobično ime neće doneti popularnost kao obično ime. Ali to se menja u kasnijim godinama, kada vas uobičajeno ili staromodnoime ne čini posebno privlačnim među potencijalnim ljubavnim partnerima.
Osim značenja, poseban utisak ostavlja i zvuk našeg imena. Imena su melodična ili uglata, oštra ili meka, duga, kratka, zvučna ili komplikovana. Postoje androgini, neobični, tradicionalni i izmišljeni. Ima i onih koji traju s generacije na generaciju.
Noseći svoje ime kroz život , možemo utisnuti lični pečat njegovom značenju i vibraciji i tako ga svojom ličnošću i postupcima učiniti poželjnim i lepim. Zato ga nosimo ponosno, savetuje Sensa.story.hr